|
Autizam
Šta je autizam?
Autizam
je razvojni poremećaj komunikacije i socijalne interakcije koji se javlja u
ranom detinjstvu i traje do kraja života. Češće se javlja kod osoba muškog
pola. Osobe sa autizmom imaju problem u učenju, počev od ranog usvajanja
osnovnih navika pa do sticanja apstraktnih znanja i socijalnih veština.
Smetnje su najviše izražene u domenu komunikacije, u razumevanju i
prihvatanju pravila i zahteva koje socijalne situacije postavljaju i
usklađivanju sopstvenog ponašanja tim situacijama.
početak strane
Šta je autistični spektar
Autistični
spektar je termin koji se danas koristi da bi se ukazalo na postojanje
velikog broja različitih oblika ispoljavanja autizma i da bi se sve te
razlike obuhvatile jednim pojmom.
Razvoj dece sa problemima iz autističnog spektra je često usporen, i uvek
neujednačen.
početak strane
Asperger Sindrom
Osobe
sa višim stepenom sposobnosti u okviru autističnog spektra, kao što su
osobe sa Asperger sindromom, uglavnom imaju prosečnu ili natprosečnu
inteligenciju i razvijen govor.
početak strane
Osobe sa autizmom
Svaka
osoba sa autizmom je jedinstvena. Većina dece sa autizmom je u nekim
veštinama izrazito bolja nego u nekim drugim. Slabije razvijene veštine i
sposobnosti više zaokupljaju našu pažnju dok one visoko razvijene, obično
ostaju ne primećene ili zanemarene. Ponašanje svake osobe sa autizmom
uključujući i ponašanje vašeg deteta je jedinstveno. Ipak, bez obzira na
različite sposobnosti, ovladanost veštinama i znanjima i različitost
ličnosti, sve osobe sa autizmom imaju teškoću da svet oko sebe razumeju
onako kako ga razume većina ljudi. Ma koliko kontakt deteta sa autizmom sa
njegovom okolinom može da izgleda neobično, potreba za socijalnim kontaktom
kod njih uvek postoji.
početak strane
Vi niste sami
U
suočavanju sa različitošću svoga deteta roditelji se osećaju usamljeni i
bespomoćni. Vi niste sami. Prema važećim podacima autizam se javlja
kod 20 - 60 dece na 10.000 rođenih. Učestalost autizma je ista u svim
sredinama bez obzira na rasnu, nacionalnu i etičku pripadnost, socijalni i
ekonomski status. Osobe sa autizmom su deo porodica, što znači da se
autizam najdublje tiče više od 1% svetskog stanovništva.
Broj evidentiranih osoba u Srbiji je znatno manji od navedenog procenta,
jer većina osoba sa problemima iz autističnog spektra nije prepoznata,
odnosno dijagnostikovana.
početak strane
Vi niste krivi
Svaki
roditelj, kod čijeg deteta je konstatovan autizam, postavlja pitanje
uzroka. Nažalost, na ovo pitanje još uvek nema odgovora. Međutim, pouzdano
se zna da faktori sredine nisu uzrok.
Vi niste krivi. Ni na koji način niste mogli da utičete na pojavu
autističnog poremećaja kod vašeg deteta. Roditelji dece sa autizmom se
nipočemu ne razlikuju od roditelja druge dece.
Postoje pokazatelji koji ukazuju na organske uzročnike i sva savremena
istraživanja se vode u tom pravcu.
početak strane
Šta možemo da učinimo?
Autizam se ne leči, ali se na probleme
iz autističnog spektra može uticati.
Pravovremenim
postavljanjem dijagnoze, tretmanom zasnovanim na potrebama deteta,
primerenim postupcima i metodama i uključivanjem deteta u prirodno
okruženje vršnjaka (obrazovno vaspitni sistem), postižu se ohrabrujući
rezultati. Ako se ponašanje deteta ne posmatra kao neprimereno i
neadekvatno, već se sagleda kao pokušaj deteta da razume i kontroliše svet
oko sebe koji je za njega nepredvidiv, zbunjujući i odbacujući, može mu se
postepeno pomoći da poboljša svoje razumevanje i prilagodi ponašanje
spoljašnjim okolnostima i očekivanjima.
početak strane
Obrazovanje
Sva
deca sa autizmom mogu da uče. Roditelji su prvi prirodni učitelji svom
detetu. Učenje samopomoći i sticanje osnovnih navika je od velike važnosti
za razvoj deteta sa autizmom. Kroz ovo učenje može mu se pomoći da postane
samostalnije i time se može učiniti lakšim život i njemu i celoj porodici.
Program edukacije mora da bude individualno prilagođen kako bi dete
optimalno razvijalo svoje komunikativne, socijalne, saznajne i druge
veštine.
početak strane
Upoznajmo
okolinu sa specifičnostima autizma
Deca
sa autizmom se izgledom, i na prvi pogled ne razlikuju od druge dece. Zato
je potrebno da roditelji drugim ljudima ukažu na njihovu posebnost -
različitost. Ponekad i stručnjacima kao što su lekari, učitelji, medicinske
sestre i socijalni radnici treba objasniti koje su specifičnosti osoba sa autizmom.
početak strane
Promene u društvu prema osobama
sa autizmom
U
našem društvu ne postoje celovita sistemska rešenja koja pružaju mogućnost
osobama sa autizmom i njihovim porodicama da ostvare svoja prava.
Ohrabrujuće je da su pozitivni pristupi autizmu u sve većoj meri prihvaćeni
od struktura vlasti u našoj zemlji i da su učinjeni pomaci u ostvarivanju
prava osoba sa autizmom. Sve je veći broj institucija koje omogućavaju
osobama sa autizmom da se u skladu sa svojim potrebama, interesovanjima i
mogućnostima obrazuju, rade, stanuju.
Pozitivan odnos sredine, podrška u ostvarivanju potreba i prava omogućavaju
najpovoljniji i celovit razvoj osoba sa autizmom.
početak strane
Uključivanje u vršnjačku grupu
Podsticanje
rada kroz učenje u vršnjačkoj grupi neophodno je kao i kod sve druge dece.
Socijalna razmena, saradnja, usvajanje čitavog niza pravila ponašanja ne
mogu se nikako drugačije učiti sem kroz prirodne socijalne situacije i
socijalni kontakt.
početak strane
Porodica
Braća i sestre deteta sa autizmom imaju jednaku potrebu za pažnjom i brigom
svojih roditelja
Uključivanjem deteta sa autizmom u vršnjačku grupu omogućava se i ostalim
članovima porodice da zadovolje svoje potrebe i učestvuju u društvenom
životu kao i sve druge porodice.
početak strane
(tekst
iz brošure: "Autistični spektar: brošura za roditelje i staratelje)
|
