Koncert za osobe sa autizmom i njihove porodice

U subotu, 23.12. 2006. u 13 i 30 u sali orkestra ’’Dušan Skovran’’ u okviru ’’Sava centra’’, ulaz za Treći kanal iz ulice Milentija Popovića, se odr žao Koncert za osobe sa autizmom i njihove porodice. Nastupio je Gudački orkestar ’’Dušan Skovran’’ sa solistom Sretenom Krstićem (violina).

Koncert Gudačkog orkestra „Dušan Skovran“ sa Sretenom Krstićem

za osobe sa autizmom

Osobe sa poremećajem iz autističnog spektra na drugačiji način doživljavaju svet oko sebe i, usled toga, na poseban način na njega reaguju. U našoj sredini, zbog ograničenih mogućnosti da budu ravnopravni učesnici u društvenom životu, osobe sa autizmom retko imaju mogućnost da neposredno - na koncertima - uživaju u jednoj od njima omiljenih domena ljudske duhovne baštine – u muzici.

Upravo zbog toga, koncert koji je Gudački orkestar „Dušan Skovran“ održao za osobe sa autizmom u subotu, 23. decembra. u prostorijama Sava Centra, a na inicijativu Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, zavređuje pažnju i svaku pohvalu. Ovo je već peti koncert koji je naš renomirani orkestar poklonio osobama sa autizmom, sa koncertmajstorom Minhenske filharmonije, violinistom Sretenom Krstićem. Naime, kao i prošle godine, i ovog puta je zahvaljujući ljubaznošću vrsnog soliste Sretena Krstića, uoči tradicionalnog novogodišnjeg koncerta sa orkestrom „Dušan Skovran“, omogućeno osobama sa autizmom da podele uživanje u klasičnoj muzici.

Zbog svojih posebnosti u reakciji na svet oko sebe, osobe sa autizmom na muziku reaguju nesputano, glasno ispoljavaju svoje emocije, poneseni muzikom mogu spontano zapevati ili poskočiti, aplaudiraju između stavova, ali nepogrešivo anticipiraju završetke stavova ili kompozicija. Znaci uznemirenosti koji se javljaju usled nove situacije nestaju kad orkestra počne da svira, i oni se prepuste uživanju u muzici u punom smislu te reči. Suprotno mišljenju koje je dugo vladalo, osobe sa autizmom imaju emotivan i duhovni svet, kao i potrebe za takvim sadržajima. Ove osobe imaju probleme u ostvarivanju komunikacije, razumevanju socijalnih situacija i ograničenja koja nastaju zbog neprilagođenosti sredine što ih dodatno izoluje. Međutim, kada je muzika u pitanju, mnoge osobe sa autizmom imaju prefinjen muzički ukus, savršen sluh i imaju sposobnost da prepoznaju savršena izvođenja vrhunskih muzičkih dela. Iako bez muzičkog obrazovanja, kada im je pružena mogućnost izbora, pojedine osobe sa autizmom nepogrešivo biraju najkvalitetnija dela muzičke baštine različitih muzičkih žanrova. Vole da slušaju pop, rok, narodnu i dečiju muziku, ali i dela Baha, Mocarta, Čajkovskog, Malera, Vagnera, Stravinskog ... Ova činjenica ukazuje na to da za uživanje u ovim delima nije uvek potrebno posebno muzičko obrazovanje. Iz iskustvu sa ne samo ovog, već i prethodnih koncerata, i sami roditelji osoba sa autizmom bili su prijatno iznenađeni sa koliko pažnje i predanosti su njihova deca – devojke i mladići, pratila koncert.

Na programu ovog nesvakidašnjeg koncerta namenjenom osobama sa autizmom, bila je kompozicija Petra Iljiča Čajkovskog - Souvenir de Florence (Sećanje na Firencu) op. 70 iz 1890. godine. Iako napisan za gudački sekstet, četvorostavačni ciklus Souvenir de Florence se češće izvodi u verziji za gudački orkestar, a naziv dela je nastao po temi koju je Čajkovski, inspirisan Firencom, zapisao u tom gradu 1887. godine, a ta tema je zapravo glavna tema drugog stava. Ovo tehnički zahtevno i interpretativno složeno delo, gudački orkestar „Dušan Skovran“ pod vođstvom Sretena Krstića izveo je ubedljivo, dinamički odlično izbalansirano i sa finom osetljivošću za detalje. Ujednačenost gudačkog zvuka u svim dinamičkim nijansama, a najupečatljivija u finom pianissimu, a s druge strane u bogatoj voluminoznosti forte-a, izbalansirane solističke partije u nenametljivim ali ubedljivim dijalozima, svedoči o ansamblu koji je promišljeno i posvećeno tumačio jedno od najlepših dela kamernog žanra. Potvrda da je izvođenje Souvenir de Florence bilo sugestivno moglo se videti po zadovoljnim licima malobrojne, ali odane publike.

Putem intenzivnije medijske promocije i uz adekvatnu podršku, roditelji osoba sa autizmom treba da se ohrabre da uključe svoju decu sa autizmom u društvena i kulturna događanja poput ovog koncerta. Održavanje ovakvih koncerata je važno i zbog toga što se u uslovima povećane tolerancije pruža mogućnost osobama sa autizmom da budu učesnici kulturnih događanja koji će im kao dragoceno iskustvo omogućiti da u budućnosti posećuju i redovne koncertne i druge umetničke programe.

I, na kraju: možemo li mi „sa ove strane ogledala“ da naučimo nešto od osoba sa autizmom? Kao prvo, da postoji različitost koja se mora uvažiti i ne sme biti prepreka i drugo, da se u muzici može uživati u malo opuštenijoj atmosferi gde spontano ispoljavanje emocija nije nešto što treba skrivati.

Jelena Mihajlović-Marković

Muzikolog